Šta je cervikalgija - bolovi u vratu
Na medicinskom jeziku “cervikalni sindrom” znači cervikalgija, bol na nivou vrata koja može zračiti do nivoa ramena, ruku i šake, što otežava pokrete.
Cervikalni trakt predstavlja jedan od najraširenijih mišićno-koštanih oboljenja;bol, koja je obično blaga ili umerena, može trajati mesecima, pa čak i godinama,prelazeći u hronični problem. Postoje i slučajevi bolova u vratu kod mladih i kod dece.
Uzroci nastanka cervikalnog sindroma
Uzroci bolova na vratu mogu biti različiti i veoma različiti jedni od drugih:
– nepravilni položaji
– traume (primer: preterano vežbanje nekih sportova, padovi, povrede ..)
– dorzalna hipercifoza ili lumbalna hiperlordoza
– diskopatije
– cervikalna artroza
– osteopatske lezije
– miofascijalni trigger points (bolne tačke)
Uzroci bolova u vratnoj kičmi često nisu očigledni ni na radiografskom pregledu, ni u MRI, jer se nalaze u mekim tkivima ili u disfunkcijama skeletnih segmenata (osteopatska lezija).
Simptomi boli u vratnoj kičmi
Klasični simptomi su:
– bol u vratu, ukočen vrat-torcikolis
– glavobolja
– vrtoglavica
– poremećaji vida i sluha
– problemi sa deglutacijom
– bolovi u vratu, ruci i ponekad čak u šaci
– utrnulost ruku
– osećaj slabosti u rukama
Treba paziti ne potceniti druge simptome koji mogu ukazivati na ozbiljnije patologije, pa ako postoje, obavezan je odlazak lekaru:
– progresivni neurološki deficit (slabost gornjih i donjih ekstremiteta ili gubitak osetljivosti ili koordinacija ruku i nogu)
– rastuća bol praćena gubitkom apetita ili neobjašnjivom težinom, mučninom, povraćanjem, groznicom, drhtavicom
Simptomi bolova u vratu mogu se pojaviti ili isprekidano, ako pretpostavimo neke položaje, ili se mogu predstaviti kao kontinuirani bol ili zbir poremećaja.
Lekovi i tretmani cervikalgije
Tokom akutne faze, uglavnom se daju analgetski, antiflogistički i mišićno relaksirajući lekovi. U nekim se slučajevima koriste kortikosteroidi ili lokalni anestetici. U slučaju da je cervikalgiju posledica traumatičnog tipa kao što je udes, ortopedsk ratnik može biti koristan.
Jednom kada se akutna faza reši, mogu se vršiti tretmani osteopatskim metodama.
Hirurški zhvat rezervisan je samo za naročito ozbiljne slučajeve koji se ne mogu rešiti na bilo koji drugi način.
U osteopatskoj medicini, pomoću DINAMIČKIH FUNKCIONALNIH BIOMEHANIKA, tehnike se koriste za normalizaciju artikulacije u disfunkciji i posturalna re-edukacija kao i terapeutske vežbe, vrlo korisna takođe i kao prevencija.